Основни захтеви за материјалом за потрошни материјал за чисте просторије су: ниско стварање честица (без осипања влакана), мало јонског/не-испарљивог остатка (испуњавање НВР/ТОЦ стандарда), антистатичка својства (првенствено 10⁶–10⁹ Ω површинска отпорност), отпорност на хемијску корозију и стерилност/контролисање.
Ниско стварање честица и без осипања: Материјали склони лињању-као што су памук или обичан папир-строго су забрањени. Уместо тога, морају се користити непрекидни-филаментни полиестер, микровлакна, пена{4}}високе густине или специјализоване синтетичке смоле. Ултразвучни или ласерски{6}}процеси заптивања ивица су потребни да би се осигурало да ослобађање честица већег од или једнаког 0,5 μм испуњава утврђене стандарде.
Хемијска чистоћа: Материјали не смеју да садрже силикон, флуоресцентна средства и фталате. Нивои екстракције не-неиспарљивих остатака (НВР) и укупног органског угљеника (ТОЦ) морају бити изузетно ниски да би се спречила контаминација производа или оптичких премаза.
Статичка контрола: Већина прецизних примена захтева површински отпор да остане стабилан у опсегу од 10⁶–10⁹ Ω (дисипативно) да би се спречило статичко-привлачење прашине или квар компоненти; међутим, неки специјализовани сценарији (као што је паковање чипова) могу дозволити опсег од 10⁴–10¹¹ Ω.
Отпорност на хемикалије и издржљивост: Материјали морају да издрже поновљено брисање изопропил алкохолом (ИПА), ацетоном и киселим или алкалним дезинфекционим средствима без бубрења, пуцања или деградације перформанси. Физичка својства (као што су чврстоћа и отпорност) не смеју да варирају за више од ±10% након више циклуса чишћења или стерилизације.
